Mis poemas traducidos al croata por željka lovrenčić

Željka Lovrenčić

Zeljka Lovrencic.Distinguida dama, estudió en la Facultad de Filosofía y Letras de Zagreb. Es licenciada en Literatura Comparada, Letras Hispánicas y Filología. Su tesis doctoral versa sobre escritores chilenos de origen croata. Para su conocimiento y mejor perfección del español, residió en México y Chile.Zeljka Lovrencic es traductora y crítica literaria. Estudiosa de la emigración croata, especialmente, a Sudamérica. Tradujo al croata obras de eminentes escritores de lengua hispana: Juan Rulfo, Carlos Fuentes, Ernesto Sábato, Roberto Ampuero, Miguel Aranguren... Ha escrito cerca de un centenar de textos sobre literatura. Al español ha traducido ocho libros de autores croatas editados en Chile, España, México y Bolivia, donde ha hecho una selección que ampara bajo el título "Poesía croata contemporánea" y nos desvela el pensamiento y el quehacer lírico de vates modernos de su país como Drago Stambuk, Dragutin Tadijanovic, Davor Salat o Lana Derkac, por citar algunos.En su haber tiene dos publicaciones: "Ficción en la novela hispanoamericana" y "La huellas de los croatas en emigración: en literatura y fuera de ella". Escribe y traduce para varias revistas literarias de Croacia: "La Rijeka Literaria", "La nueva Istria", "Foro", "El Puente" y para el diario "Vjesnik". Fue autora y redactora de los catálogos de las exposiciones "Vida y obra de Pablo Neruda", "Cervantes y Don Quijote", celebradas en la Biblioteca Nacional y Universitaria de Zagreb. Una de las organizadoras del Simposio Internacional sobre Neruda.Del "Roce de la mariposa", que recoge un elenco de lo más granado de la poesía croata contemporánea, doy a la luz su interesante prólogo para, en posteriores secciones, ir dando a conocer a los poetas que engloba. Dice Zeljka: "La literatura es la mejor forma de unir dos mundos. A través de ella logramos entrar en los rincones donde, por ejemplo, no entran ni la política ni la economía. A través de la literatura, la música, el cine, la pintura... es más fácil acercar dos culturas lejanas porque espontáneamente la una dirige sus pasos a la otra.Yo elegí, justamente, este trabajo de unir dos culturas y trato de acercar el mundo hispano a los lectores croatas, traduciendo obras de sus autores o escribiendo sobre ellos -he presentado al público croata autores de Bolivia, Chile, México, Argentina, España, Cuba, Colombia y Ecuador- y a los autores croatas al público de esos países.En la divulgación de la cultura y la literatura croata en el mundo, un papel muy importante tiene la Sociedad de Escritores Croatas. La revista El Puente es uno de sus medios de divulgación. En ella se publican constantemente noticias sobre los sucesos literarios y culturales, reseñas de nuevos libros, traducciones de la literatura croata a idiomas extranjeros, etc. Empecé a colaborar en ella en el año 2003 y desde entonces traduzco poemas o fragmentos de prosa de destacados autores croatas. En dos libros editados en Bolivia y México, presenté las traducciones de poemas de poetas croatas que han sido publicadas en la revista El Puente y en la página web de la asociación literaria Letras de Chile.En este libro que lleva por título El roce de la mariposapresento un panorama de la poesía croata contemporánea. Se trata de veinticinco autores con diez de sus poemas. El poeta de más edad es Dragutin Tadijanovic y la más joven es Mila Pavicevic. Es interesante que justo ellos tengan libros traducidos al español. La poesía escogida, de Dragutin Tadijanovic, fue publicada en España en el año 2005 y presentada en Málaga. El libro bilingüe croata-español Largas ansiedades cercanas, de Mila Pavicevic, fue publicado en el 2007 en Dubrovnik.Además de los versos de Dragutin y Mila, presento los de Zvonimir Balog, Boris Domagoj, Branimir Bosnjak, Diana Burazer, Ljerka C. Matutinovic, Ruzica Cindori, Lana Derkac, Dunja Detoni-Dujimic, Mate Ganza, Ana Horvat, Mladen Machiedo, Slavko Mihalic, Luko Paljetak, Delimir Resicki, Joja Ricov, Diana Rosandic, Milivoj Slavicek, Ante Stamac, Davor Salat, Stjepan Seselj, Drago Stambuk, Borden Vladovic e Irena Vrkljan.De cada autor elegí diez poemas porque pienso que es el número suficiente para hacerse una idea clara sobre la obra del poeta. El criterio para la elección de los mismos ha sido totalmente personal: además de la belleza de los versos, he sido guiada por el criterio que sigue todo traductor cuando traduce a un idioma que no es el propio: su musicalidad y claridad en español. Quiero destacar que se trata de un panorama real y variado donde los amantes de la poesía pueden encontrar poemas de amor o reflexivos, poemas irónicos, los de temas cotidianos y también poemas dedicados a nuestra sufrida ciudad mártir: Vukovar, que durante la guerra por nuestra independencia fue atacada y destruida sin piedad. Considero que con este panorama ofrecemos una rica muestra de la literatura contemporánea croata a nuestros lectores de los países de habla hispana que geográficamente están lejanos, pero, por la calidez de su gente, muy cercanos a Croacia.Agradezco a la Sra. Lucila Forero-Rajkovic, quien redactó mi traducción, a la Sociedad de Escritores Croatas y al redactor en jefe de la revista El Puente, Davor Salat, su colaboración. Mi más sincero agradecimiento va también al Ministerio de Cultura de la República de Croacia porque sin su apoyo no hubiera logrado este libro".Artículo de Graciliano Martín FumeroPublicado en El Día, de Tenerife___________________________________________________________

Vinko Kalinić

http://vinkokalinic.blogspot.com/2012/02/fernando-sabido-sanchez.html

Fernando Sabido Sánchez

Fernando Sabido Sánchez je pjesnik i slikar. Rođen je u Peñarroyu- Pueblonuevo (Córdoba, Španjolska), 28. kolovoza 1950. Trenutačno živi u Alcalá de Henaresu (Madrid). Pjesme su mu prevedene na engleski, talijanski, francuski, hebrejski, bugarski, rumunjski i katalonski.
Borac je za pravdu, slobodu i ljudska prava.
Izabrane pjesme
Iz pjesničke zbirke
PASO DEL TIEMPO 
(Prolaz vremena)
DJETINJSTVO
(Niñez)
Vratih se na par sati 
onome što nikada nije bilo moje djetinjstvo
godinama u kojima su oblačnim nebom
svakoga jutra odlijetale ptice
ne pronašavši tajno mjesto
na kojemu su nam skrivali igračke
Jednoga dana djeca su se poljubila
ne znajući zbog čega ih je nagon
potaknuo sakriti se 
u napušteno vrapčje gnijezdo
KRAJOLICI 
(Paisajes)
Možda vjeruješ da može postojati raj
i da ga nakratko možeš dotaknuti rukama
ali samo u proljeće na drveću raste lišće
bez da je to naumilo
Sada znaš da nam život izmiče
kada ga privežemo uz vjetar
i da na jednu jedinu sliku
ne stanu svi krajolici koji nam se sviđaju
CLAUDE MONET
Jesen koja dolazi drveću
ukrasti masku od lišća
sada želi ostarjeti
sjedeći na koljenima snijega
I ljubomorna je na Claudea Moneta
koji se svakoga proljeća
vraća iz vječnosti
kako bi slikao lopoče
iz jezera Giverny
NEPOZNATA STRAST 
(Pasión inédita)
Ne trebaš se sada prisjećati
prošlosti koju smo dijelili
u zao čas
Upoznala si drugoga muškarca
i kažeš da je tobom
ovladala nepoznata strast 
da se ne prepoznaješ
Saslušaj me:
ne možeš ugasiti sunce 
Osim toga,
podne je

Iz pjesničke zbirke
LAS DIOSAS ESCONDEN SU SEXO DETRÁS DE LA LUNA 
(Boginje skrivaju svoj spol iza Mjeseca)

PRAZNINA 
(El Vacío)
Moje snove uvijek nastanjuje praznina
kojom prolazim u bestežinskome letu;
uz miris bijedne noći
dočekujem zoru.
I nitko me ne čeka; 
čak se i mjesec skriva ne bi li me otjerao
u krajolik od sjena,
onkraj smrti.
Kiša koja pada kap po kap 
jadikovkama razgolićuje moju dušu
i nadživljava strah od nepostojanja. 
Vrtoglavica postaje sve snažnija 
i usnama dotičem ljepotu koja nestaje
u neopipljivoj svjetlosti poricanja. 
VJEČNOST
(La Eternidad)
Ukinuti u vrijeme Zeusove vladavine,
blistavi kipovi započinju pjevati panegirike
bogovima s Olimpa. 
Uspravni, veselih očiju
i neprolazne ljepote, sliče na spirale
koje viču ili šapuću u službi
nemilosrdnoga vjetra.
Vrijeme teče.
Uzbuđuje ih
žudnja za besmrtnošću.
TVOJA SE NJEŽNOST RASIPA UZ GRČEVITE POKRETE 
(Tu ternura planea sobre la convulsión)
Posjeduje te srce uklesano u dijamantu vjernosti.
Nečije oči, tužne zbog čekanja
gledaju u more, u ljubav koja putuje izdaleka
i nikada neće doći na tvoj otok Itaku.
U intimi, osamljeno zadovoljstvo riga lavu,
pepelom prlja tvoj trbuh naslonjen na
snove, tako odan ispod divne kule od slonovače,
tkajući i razatkajući tajne na djevičanskim grudima
plimā, od licemjernih želja
poput blaga čuvajući riječi u zaklonu od svih
krvavih mačističkih noževa koji su samo žudjeli
probosti tvoje tijelo. 
Svjedočim tvoju nježnost koja se pobjednički rasipa. 
Uz grčevite pokrete i još uvijek u groznici,
Penelopa vrišti
osjećajući milovanja vjetra u utrobi,
prezirući ledeni plač, jecaj namjere,
kako bi bez straha i u tišini jurnula prema slobodi.
LICEMJERJE 
(Hipocresía)
Licemjerje se širi.
Majka sviju ratova ubija
svoju djecu poput otrcane kurve.
Ljubav je samo smetnja koja nas živcira
dok gledamo stare filmove u tehnikoloru.  
Čak se i sreća natopljena
kokainom svake noći prodaje.
SMRT ĆE ME VOLJETI BEZ PREDRASUDA
(Me amará sin prejucios la muerte)
Mnogo sam puta potajno volio
pokorno moleći da se strasti ne primijete,
prepun nade razbio sam led
i naišao na ledena srca.
Odbile su me žene neodređena spola
i prema tuđim željama, grlio sam naga tijela;
čak me je i nevjera, uvijek prozaična utvrda,
uspjela zaobići.
Sa slijepom nadom i ispunjenom dušom
ljubio sam nenasmijane usne,
solidarne žene slučajno pronađene.
Volio sam djevice ustrajale
na dogmi nekadašnjih lomača, prave prostitutke,
i zapravo, sebe sama.
Mogao bih najslađim riječima
pričati o stvarnosti kad ne bih znao
da će me smrt jednoga dana voljeti bez predrasuda.

Iz pjesničke zbirke
VIVENCIAS, MENTIRAS Y ALGÚN MATIZ UTÓPICO
(Doživljaji, laži i poneki utopistički prizvuk)
NIŠTA
(Nada)
Šutim i ništa ne očekujem
Nije to pjesma o smrti
Ali ni o erotici
Narcizam mi nikada ne prenosi euforiju
Moja je ironija ukras za neki film
Maketa
Kino dvorana je prazna
Još jedan dan koji ću provesti neprimjetan 
SEKSUALNOST 
(Seksualnost)
Vodoravno kiši po mojoj seksualnosti,
grješka je smatrati se nepobjedivim
s potrošenim tijelom i netaknutom 
dušom.
Vani, noć je lijepa,
ali još uvijek kapa krv
iz rana koje mi je prouzročio 
ugriz zmije.
Ne mogu ti obećati ljubav dok
krvarim, heteroseksualnu ljubav
bića čija je priroda
neodređena a koju priželjkuješ. 
Pokušat ćeš me shvatiti i laži će 
izroniti na površinu. 
U međuvremenu, mogu ti pokazati neke stare slike 
koje me ne inkriminiraju.
Možda ipak ne bi bilo sasvim nedopušteno 
ukazati na privide i vratiti se na prethodno izrečeno: 
nemoj previše vjerovati u moć otkrivanja
zagonetki; još si suviše mlada
da bi mogla opravdati ponašanje 
koje bi društvo osudilo kao odvratan zločin. 
I
Vatra na jezicima
A u utrobi led
Odsječeni spolni organi
Uzrok su glumljenih orgazama
II
Tuga  napada sjećanje
Ljudi lude
Uzrujani zbog buke,
anđeli se dogovaraju
o pokušaju bijega
III
Diktator je preuzeo vlast
razvija zastave i
uništava kulturu

Iz pjesničke zbirke
LA MUERTE SIEMPRE CULMINA SU TRABAJO
(Smrt uvijek završi svoj posao)
FATAMORGANE
(Espejismos)
Predosjećam da pokapamo
stare ljubavne pjesme,
da hladan vjetar 
lista našu knjigu
stih po stih
ne zadržavajući dolazak smrti.
Sjećam se jecaja iz sna,
nevidljive milosti koja bi nas bez lažnih zakletvi
ponekad spasila od brodoloma
 nezamijećene nevjere,
od stigmi, od žeravice.
Sada će svaka riječ, svako slovo
lutati negostoljubivim razvikanim krajolicima
poput nomada u prašumi punoj ptica
koje narušavaju tišinu 
udarajući krilima o naše snove poput valova
od crnih suza.
Možda ih, dok se penju tamom,
obasja svjetlost iz pozadine
i nalikovat će na ličinke
kako bi se spasili od ispraznih fatamorgana.
LJUBAVI, NEMOJ UMRIJETI 
(Amor, no mueras)
Bol, vraška bol, ustrajava;
čitave je noći sniježilo i ne očekujem
da se sažališ ili da mi, probudivši se,
uputiš blijedi osmijeh
Sjećam se da su mi na vrhuncu moje ljubavi
osjećaji bili kazaljke koje su
na nepomičnome sakrivenome satu 
pokazivale slobodu,
a tvoje grudi koje su se njihale
među slatkim eksplozijama krvi,
mjesec u plamenu
Iako sam znao da nas ništa ne veže,
pitam se: gdje si sada?
Kakvo me to prokletstvo obavija?
Ljubavi, nemoj umrijeti;
svaki je dan gorko buđenje
bez nade, slijepo od bijesa.
Znam da onkraj tvojih ruku
postoji šupljikavi svijet
u čijim će se šupljinama
raspršiti želje
a ljubav neće zauzimati 
istaknuto mjesto.
Ali, ljubavi, nemoj nikada umrijeti.
AMPUTACIJA 
(Ablación)
Primjenjuje se zločin,
kliješta stežu amputirano,
u neko davno doba mlado meso. 
To je zabranjeni i zaboravljeni užitak s divljih
i nečovječnih proslava koje nameću crnobijelu
smrtonosnost seksualnosti.  
Užitak se anestezira u sljepoći
hrđe, pravo na nasladu pretvara se
u snijeg nad seksualnom pustoši, 
beskorisna obuzdanost zavija u crno gluhonijemu volju. 
Iza izgubljenoga pogleda, crtovlje
neizgovorene tuge, samo dah sive ljepote.
U srcu bačenome u ponor, trajat će
smrtno ranjena kaligrafija jedne žene.
SAKRIO SAM STARE KRPENE LUTKE 
(Econdí las viejas muñecas de trapo)
Odbijam pokazati svijetu aseksualnost
tijela koje stari skrivajući u sebi krivice
za koje nije odgovorno, koje kao da se nisu dogodile.
Život kao da je neukusni sarkazam.
Sakrio sam stare krpene lutke na tavan vremena, 
u zavjetrinu od jasmina
i u miris djetinjstva koje mi još uvijek tepa,
među nježnost majčinih ruku
klonulih u trenutku dok su brisale
moje nezaustavljive suze.
Zatvorio se posljednji noćni bar i prestajem se
prodavati, stavljati cijenu na laži. 
Osuđen sam biti lutkom kojoj će spretna kosa smrti
zlokobno prerezati konce.
---
Djela:
Pjesničke zbirke:
El paso del tiempo (Prolaz vremena)
Las diosas esconden su sexo detrás de la Luna (Boginje skrivaju svoj spol iza Mjeseca)
Vivencias, ficciones y algún matiz utópico (Doživljaji, fikcije i poneki utopistički prizvuk)
La muerte siempre culmina su trabajo (Smrt uvijek završi svoj posao)
España, Monarquía Católica Bananera, Sociedad Limitada (Španjolska, katolička banana monarhija, komanditno društvo)
Antologije: 
Autor Antologije svjetske poezije s 5850 pjesnika (Poesía Mundial)
Autor Antologije andaluzijskih pjesnika s 1097 pjesnika do sada (Antología de Poetas Andaluces)
Autor antologije 50 pjesnika Kastilje i Leóna (Antología de 50 poetas de Castilla-León)
Svjetske antologije koje uključuju njegove pjesme:
Svjetska poezija 2010. (World Poetry 2010)
Antologija pjesnika 15-M*  (Antología Poetas del 15-M)
Antologija jedinstveni stihovi za Somaliju (Antología Uni-versos para Somalia)
Antologija solidarnih pisaca: Božić, dijete, knjiga (Antología Escritores Solidarios: Una Navidad, Un Niño, Un Libro)
Poetska umjetnost: Antologija svjetske poezije iz El Salvadora (Arte Poética: Antología de la Poesía Universal de El Salvador)
Digitalna knjižnica XXI. stoljeća (Biblioteca Digital Siglo XXI)
Poezija mu je objavljivana u književnim časopisima i novinama u čitavome svijetu.  
* 15 -M (indignados“ - gnjevni) -  građanski pokret koji u Španjolskoj postoji od 15.5. 2011. i koji se na miran način bori se demokraciju  i ljudska prava (op. prev.)
(Prevela sa španjolskoga: Željka Lovrenčić)